Kulturni centar „Pećinci“ na početku 2026. godine može da se osvrne na izuzetno dinamičan i uspešan period koji je u velikoj meri obeležio kulturni život Donjeg Srema. Tokom 2025. godine realizovani su brojni projekti iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa, scenskih umetnosti i kulturne edukacije dece i mladih, dok su tradicionalni festivali dodatno učvrstili vezu publike sa Kulturnim centrom. Posebno mesto zauzimaju infrastrukturna ulaganja – uvođenje bioskopskog e-sistema, dok se obnova velike sale Kulturnog centra i dalje intenzivno odvija. O postignutim rezultatima, ali i planovima za naredni period, razgovarali smo sa direktorom Kulturnog centra „Pećinci“, Slobodanom Stankovićem.
1. Godina iza nas bila je izuzetno sadržajna. Kako danas, sa početka 2026. godine, gledate na realizovan program?
Iza nas je godina u kojoj smo pokazali da i mala sredina može imati ozbiljan, kvalitetan i raznovrstan kulturni program. Vodili smo se idejom da kultura mora biti dostupna svima, bez obzira na mesto stanovanja ili uzrast. Trudili smo se da spojimo tradiciju i savremene umetničke prakse i mislim da su rezultati toga jasno vidljivi. Kulturni centar „Pećinci“ je danas prepoznat kao važan nosilac kulturnog života u regionu.
2. Projekat „Virtuelni muzej nepokretnog kulturnog nasleđa“ je uspešno realizovan. Kakav je njegov značaj?
Virtuelni muzej je otvorio potpuno novu dimenziju predstavljanja kulturnog nasleđa Donjeg Srema. Digitalizovali smo sakralne objekte, primere narodnog graditeljstva i arheološka nalazišta, čineći ih dostupnim širokoj publici. Posebno nam je važno što je sadržaj edukativan i prilagođen deci i mladima. Na taj način smo kulturno pamćenje povezali sa savremenim tehnologijama.
3. Koreodrama „Jerma – Zemlja bez kiše“ izazvala je veliku pažnju publike i struke. Kako ocenjujete ovaj projekat?
„Jerma“ je jedan od naših najzahtevnijih i najznačajnijih projekata. U saradnji sa Pozorištem „Dobrica Milutinović“ i uz podršku više institucija, uspeli smo da Lorkin motiv pretočimo u savremeni plesni i muzički izraz. Premijera održana 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, imala je snažan simbolički i umetnički odjek. Ova predstava je potvrdila da KCP može da realizuje kompleksne i umetnički relevantne projekte.
4. Realizovana su i predavanja o znamenitim ženama Kupinika. Zašto je ovaj projekat bio važan?
Ovim programom želeli smo da osvetlimo ulogu žena koje su oblikovale istoriju i kulturu ovog prostora. Barbara Frankopan, Angelina Branković i Jelena Jakšić zaslužuju vidljivije mesto u kolektivnom pamćenju. Predavanja su realizovana u više gradova Srema, čime je istaknut regionalni značaj Kupinika. Projekat je pokazao koliko publika ima potrebu za ovakvim sadržajima.
5. Kako su protekle muzičke radionice „Zajedno u ritmu na selu“?
Radionice su obuhvatile decu u svim selima opštine i reakcije su bile izuzetno pozitivne. Mnogi mališani su prvi put imali priliku da čuju instrumente uživo i aktivno učestvuju u muzičkom stvaranju. Projekat je pokazao koliko je važno ulagati u kulturnu decentralizaciju. Najveća vrednost je radost i entuzijazam koji su deca pokazala.
6. Šta je donela „Digitalna škola crtanja“?
Digitalna škola crtanja spojila je klasične likovne discipline sa savremenim digitalnim alatima. Deca su učila o slikarstvu, dizajnu, fotografiji i primenjenim umetnostima na moderan i pristupačan način. Posebno smo ponosni što su u program bila uključena i deca iz seoskih sredina. Na taj način smo proširili dostupnost kvalitetne umetničke edukacije.
7. „Mini-Tini Fest“ i dalje ima posebno mesto u programu KCP-a. Zašto?
To je festival koji deci daje prvu priliku da stanu na scenu i osete čari javnog nastupa. Za mnoge učesnike to je iskustvo koje pamte ceo život. „Mini-Tini Fest“ neguje talenat, ali i samopouzdanje i osećaj zajedništva. Zato je publika svake godine sa posebnom emocijom vezana za ovaj događaj.
8. Održan je i seminar za vođe dečjih dramskih grupa. Kakvi su rezultati?
Seminar je okupio pedagoge i voditelje dramskih grupa koji rade sa decom širom regiona. Razmena iskustava i novih metoda rada pokazala se kao izuzetno korisna. Time direktno utičemo na kvalitet rada sa decom i razvoj amaterskog pozorišta. Ovo je ulaganje koje dugoročno donosi rezultate.
9. Uvođenje bioskopskog e-sistema će biti završeno uporedo sa završetkom radova na obnovi sale. Šta očekujete?
Uvođenjem bioskopskog e-sistema Pećinci su ponovo dobili bioskop. Film je umetnost koja je nedostajala našem kulturnom životu i očekujemo da će interesovanje publike biti veliko. Time ćemo otvoriti prostor za filmske programe za decu, mlade i odrasle. Želimo da bioskop postane novo mesto susreta i okupljanja.
10. Obnova sale Kulturnog centra je u toku. Šta građani mogu da očekuju po njenom završetku?
Obnova sale predstavlja najveću investiciju u istoriji naše ustanove i u završnoj je fazi. Reč je o ulaganju od oreko 40 miliona dinara koje će doneti savremenu, funkcionalnu i tehnički unapređenu salu. Time ćemo stvoriti znatno bolje uslove za publiku i umetnike. Siguran sam da će obnovljeni Kulturni centar biti ponos cele zajednice.
Kulturni centar „Pećinci“ je na početku 2026. godine jasno pozicioniran kao ustanova koja uspešno spaja tradiciju i savremene kulturne tokove. Realizovani projekti, snažan fokus na decu i mlade, kao i značajna infrastrukturna ulaganja potvrđuju da kultura u Pećincima ima stabilan i održiv razvoj. Iako obnova sale još traje, jasno je da je pred ovom ustanovom novo poglavlje u kome kultura ostaje dostupna, kvalitetna i bliska svakom građaninu.