Културни центар „Пећинци“ на почетку 2026. године може да се осврне на изузетно динамичан и успешан период који је у великој мери обележио културни живот Доњег Срема. Током 2025. године реализовани су бројни пројекти из области дигитализације културног наслеђа, сценских уметности и културне едукације деце и младих, док су традиционални фестивали додатно учврстили везу публике са Културним центром. Посебно место заузимају инфраструктурна улагања – увођење биоскопског е-система, док се обнова велике сале Културног центра и даље интензивно одвија. О постигнутим резултатима, али и плановима за наредни период, разговарали смо са директором Културног центра „Пећинци“, Слободаном Станковићем.
1. Година иза нас била је изузетно садржајна. Како данас, са почетка 2026. године, гледате на реализован програм?
Иза нас је година у којој смо показали да и мала средина може имати озбиљан, квалитетан и разноврстан културни програм. Водили смо се идејом да култура мора бити доступна свима, без обзира на место становања или узраст. Трудили смо се да спојимо традицију и савремене уметничке праксе и мислим да су резултати тога јасно видљиви. Културни центар „Пећинци“ је данас препознат као важан носилац културног живота у региону.
2. Пројекат „Виртуелни музеј непокретног културног наслеђа“ је успешно реализован. Какав је његов значај?
Виртуелни музеј је отворио потпуно нову димензију представљања културног наслеђа Доњег Срема. Дигитализовали смо сакралне објекте, примере народног градитељства и археолошка налазишта, чинећи их доступним широкој публици. Посебно нам је важно што је садржај едукативан и прилагођен деци и младима. На тај начин смо културно памћење повезали са савременим технологијама.
3. Кореодрама „Јерма – Земља без кише“ изазвала је велику пажњу публике и струке. Како оцењујете овај пројекат?
„Јерма“ је један од наших најзахтевнијих и најзначајнијих пројеката. У сарадњи са Позориштем „Добрица Милутиновић“ и уз подршку више институција, успели смо да Лоркин мотив преточимо у савремени плесни и музички израз. Премијера одржана 10. децембра, на Међународни дан људских права, имала је снажан симболички и уметнички одјек. Ова представа је потврдила да КЦП може да реализује комплексне и уметнички релевантне пројекте.
4. Реализована су и предавања о знаменитим женама Купиника. Зашто је овај пројекат био важан?
Овим програмом желели смо да осветлимо улогу жена које су обликовале историју и културу овог простора. Барбара Франкопан, Ангелина Бранковић и Јелена Јакшић заслужују видљивије место у колективном памћењу. Предавања су реализована у више градова Срема, чиме је истакнут регионални значај Купиника. Пројекат је показао колико публика има потребу за оваквим садржајима.
5. Како су протекле музичке радионице „Заједно у ритму на селу“?
Радионице су обухватиле децу у свим селима општине и реакције су биле изузетно позитивне. Многи малишани су први пут имали прилику да чују инструменте уживо и активно учествују у музичком стварању. Пројекат је показао колико је важно улагати у културну децентрализацију. Највећа вредност је радост и ентузијазам који су деца показала.
6. Шта је донела „Дигитална школа цртања“?
Дигитална школа цртања спојила је класичне ликовне дисциплине са савременим дигиталним алатима. Деца су учила о сликарству, дизајну, фотографији и примењеним уметностима на модеран и приступачан начин. Посебно смо поносни што су у програм била укључена и деца из сеоских средина. На тај начин смо проширили доступност квалитетне уметничке едукације.
7. „Мини-Тини Фест“ и даље има посебно место у програму КЦП-а. Зашто?
То је фестивал који деци даје прву прилику да стану на сцену и осете чари јавног наступа. За многе учеснике то је искуство које памте цео живот. „Мини-Тини Фест“ негује таленат, али и самопоуздање и осећај заједништва. Зато је публика сваке године са посебном емоцијом везана за овај догађај.
8. Одржан је и семинар за вође дечјих драмских група. Какви су резултати?
Семинар је окупио педагоге и водитеље драмских група који раде са децом широм региона. Размена искустава и нових метода рада показала се као изузетно корисна. Тиме директно утичемо на квалитет рада са децом и развој аматерског позоришта. Ово је улагање које дугорочно доноси резултате.
9. Увођење биоскопског е-система ће бити завршено упоредо са завршетком радова на обнови сале. Шта очекујете?
Увођењем биоскопског е-система Пећинци су поново добили биоскоп. Филм је уметност која је недостајала нашем културном животу и очекујемо да ће интересовање публике бити велико. Тиме ћемо отворити простор за филмске програме за децу, младе и одрасле. Желимо да биоскоп постане ново место сусрета и окупљања.
10. Обнова сале Културног центра је у току. Шта грађани могу да очекују по њеном завршетку?
Обнова сале представља највећу инвестицију у историји наше установе и у завршној је фази. Реч је о улагању од ореко 40 милиона динара које ће донети савремену, функционалну и технички унапређену салу. Тиме ћемо створити знатно боље услове за публику и уметнике. Сигуран сам да ће обновљени Културни центар бити понос целе заједнице.
Културни центар „Пећинци“ је на почетку 2026. године јасно позициониран као установа која успешно спаја традицију и савремене културне токове. Реализовани пројекти, снажан фокус на децу и младе, као и значајна инфраструктурна улагања потврђују да култура у Пећинцима има стабилан и одржив развој. Иако обнова сале још траје, јасно је да је пред овом установом ново поглавље у коме култура остаје доступна, квалитетна и блиска сваком грађанину.