Аутор: ADMIN KULTURNI CENTAR

Kulturni centar „Pećinci“ uspešno je realizovao projekat „Virtuelni muzej nepokretnog kulturnog nasleđa u Donjem Sremu“, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i sufinansiranje Opštine Pećinci.

Projekat je realizovan kao sveobuhvatna inicijativa usmerena na zaštitu, očuvanje, digitalizaciju i savremenu prezentaciju kulturne baštine Donjeg Srema, sa posebnim naglaskom na nepokretna kulturna dobra koja su često nedovoljno vidljiva, slabo dostupna ili izložena riziku od propadanja.

U okviru prve faze virtuelnog muzeja digitalizovana su 34 nepokretna kulturna dobra sa teritorije opštine Pećinci, koja se prostiru na 15 naselja: Ašanja, Brestač, Deč, Donji Tovarnik, Karlovčić, Kupinovo, Obrež, Ogar, Pećinci, Popinci, Prhovo, Sibač, Sremski Mihaljevci, Subotište i Šimanovci. Obuhvaćeni su objekti narodnog graditeljstva, sakralni objekti, tvrđava, kulturno-istorijske celine, građanska arhitektura, memorijalni kompleksi, spomenici, spomen-obeležja i arheološka nalazišta.

Realizacija projekta obuhvatila je terenska istraživanja, fotografisanje, snimanje kulturnih dobara, kao i izradu 3D virtuelnih tura. Pored vizuelne dokumentacije, pripremljeni su i stručni tekstovi, koji pružaju istorijski, kulturni i arhitektonski kontekst svakog pojedinačnog lokaliteta.

Svi prikupljeni materijali integrisani su u interaktivnu onlajn platformu – virtuelni muzej, koji omogućava korisnicima virtuelne obilaske, video snimke, fotografije i informativne sadržaje. Platforma je osmišljena kao obrazovni, istraživački i turistički resurs, prilagođen različitim kategorijama korisnika – od učenika i studenata, preko stručnjaka, do šire javnosti i turista.

Posebna pažnja tokom realizacije projekta posvećena je društvenoj odgovornosti i pristupačnosti, kako bi kulturno nasleđe bilo dostupno i društveno osetljivim grupama. Virtuelni format omogućava ravnopravan pristup kulturnim sadržajima, bez prostornih i fizičkih ograničenja.

Projekat je realizovan u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, uz učešće stručnjaka iz oblasti arheologije, arhitekture, digitalizacije i kulturnog nasleđa, kao i u partnerstvu sa lokalnim institucijama i organizacijama. Ovakva saradnja doprinela je primeni savremenih metodologija i međunarodnih standarda u oblasti zaštite kulturne baštine.

Virtuelni muzej nepokretnog kulturnog nasleđa u Donjem Sremu predstavlja značajan korak ka očuvanju kulturnog identiteta regiona, ali i ka razvoju kulturnog turizma i edukacije. Projekat je zamišljen kao dugoročna platforma, sa mogućnošću daljeg proširivanja i uključivanja preostalih kulturnih dobara sa područja Donjeg Srema.

Kulturni centar „Pećinci“ ovim projektom potvrđuje svoju ulogu aktivnog nosioca savremenih kulturnih inicijativa, koje povezuju tradiciju, struku i nove tehnologije, stvarajući trajnu vrednost za lokalnu zajednicu i šire društveno okruženje.

Slobodan Stanković, direktor Kulturnog centra „Pećinci“:

„Ovaj projekat predstavlja važan korak u očuvanju i savremenom tumačenju kulturnog nasleđa našeg kraja. Kulturni centar Pećinci nastoji da kroz savremene forme i digitalne alate približi kulturu svim generacijama, posebno mladima. Verujemo da će rezultati projekta imati dugoročan značaj za lokalnu zajednicu i kulturni identitet Srema.“

Perica Odobašić, koordinator projekta:

„Projekat je osmišljen kao spoj stručnog istraživanja, savremenih tehnologija i dostupnosti sadržaja široj javnosti. Tokom realizacije posebna pažnja posvećena je autentičnosti, tačnosti podataka i njihovoj jasnoj prezentaciji. Naš cilj je da kulturno nasleđe postane vidljivo, razumljivo i trajno dostupno, kako sadašnjim, tako i budućim generacijama.“

Ilija Nedić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture:

„Ovakvi projekti imaju izuzetan značaj jer doprinose očuvanju nepokretnog kulturnog nasleđa kroz savremene i održive pristupe. Saradnja sa lokalnim institucijama kulture omogućava da stručno znanje bude primenjeno u praksi i dostupno javnosti. Zavod za zaštitu spomenika kulture podržava inicijative koje spajaju zaštitu, edukaciju i modernu prezentaciju kulturnih dobara.“

Kulturni centar „Pećinci“ na početku 2026. godine može da se osvrne na izuzetno dinamičan i uspešan period koji je u velikoj meri obeležio kulturni život Donjeg Srema. Tokom 2025. godine realizovani su brojni projekti iz oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa, scenskih umetnosti i kulturne edukacije dece i mladih, dok su tradicionalni festivali dodatno učvrstili vezu publike sa Kulturnim centrom. Posebno mesto zauzimaju infrastrukturna ulaganja – uvođenje bioskopskog e-sistema, dok se obnova velike sale Kulturnog centra i dalje intenzivno odvija. O postignutim rezultatima, ali i planovima za naredni period, razgovarali smo sa direktorom Kulturnog centra „Pećinci“, Slobodanom Stankovićem.

1. Godina iza nas bila je izuzetno sadržajna. Kako danas, sa početka 2026. godine, gledate na realizovan program?
Iza nas je godina u kojoj smo pokazali da i mala sredina može imati ozbiljan, kvalitetan i raznovrstan kulturni program. Vodili smo se idejom da kultura mora biti dostupna svima, bez obzira na mesto stanovanja ili uzrast. Trudili smo se da spojimo tradiciju i savremene umetničke prakse i mislim da su rezultati toga jasno vidljivi. Kulturni centar „Pećinci“ je danas prepoznat kao važan nosilac kulturnog života u regionu.

2. Projekat „Virtuelni muzej nepokretnog kulturnog nasleđa“ je uspešno realizovan. Kakav je njegov značaj?
Virtuelni muzej je otvorio potpuno novu dimenziju predstavljanja kulturnog nasleđa Donjeg Srema. Digitalizovali smo sakralne objekte, primere narodnog graditeljstva i arheološka nalazišta, čineći ih dostupnim širokoj publici. Posebno nam je važno što je sadržaj edukativan i prilagođen deci i mladima. Na taj način smo kulturno pamćenje povezali sa savremenim tehnologijama.

3. Koreodrama „Jerma – Zemlja bez kiše“ izazvala je veliku pažnju publike i struke. Kako ocenjujete ovaj projekat?
„Jerma“ je jedan od naših najzahtevnijih i najznačajnijih projekata. U saradnji sa Pozorištem „Dobrica Milutinović“ i uz podršku više institucija, uspeli smo da Lorkin motiv pretočimo u savremeni plesni i muzički izraz. Premijera održana 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, imala je snažan simbolički i umetnički odjek. Ova predstava je potvrdila da KCP može da realizuje kompleksne i umetnički relevantne projekte.

4. Realizovana su i predavanja o znamenitim ženama Kupinika. Zašto je ovaj projekat bio važan?
Ovim programom želeli smo da osvetlimo ulogu žena koje su oblikovale istoriju i kulturu ovog prostora. Barbara Frankopan, Angelina Branković i Jelena Jakšić zaslužuju vidljivije mesto u kolektivnom pamćenju. Predavanja su realizovana u više gradova Srema, čime je istaknut regionalni značaj Kupinika. Projekat je pokazao koliko publika ima potrebu za ovakvim sadržajima.

5. Kako su protekle muzičke radionice „Zajedno u ritmu na selu“?
Radionice su obuhvatile decu u svim selima opštine i reakcije su bile izuzetno pozitivne. Mnogi mališani su prvi put imali priliku da čuju instrumente uživo i aktivno učestvuju u muzičkom stvaranju. Projekat je pokazao koliko je važno ulagati u kulturnu decentralizaciju. Najveća vrednost je radost i entuzijazam koji su deca pokazala.

6. Šta je donela „Digitalna škola crtanja“?
Digitalna škola crtanja spojila je klasične likovne discipline sa savremenim digitalnim alatima. Deca su učila o slikarstvu, dizajnu, fotografiji i primenjenim umetnostima na moderan i pristupačan način. Posebno smo ponosni što su u program bila uključena i deca iz seoskih sredina. Na taj način smo proširili dostupnost kvalitetne umetničke edukacije.

7. „Mini-Tini Fest“ i dalje ima posebno mesto u programu KCP-a. Zašto?
To je festival koji deci daje prvu priliku da stanu na scenu i osete čari javnog nastupa. Za mnoge učesnike to je iskustvo koje pamte ceo život. „Mini-Tini Fest“ neguje talenat, ali i samopouzdanje i osećaj zajedništva. Zato je publika svake godine sa posebnom emocijom vezana za ovaj događaj.

8. Održan je i seminar za vođe dečjih dramskih grupa. Kakvi su rezultati?
Seminar je okupio pedagoge i voditelje dramskih grupa koji rade sa decom širom regiona. Razmena iskustava i novih metoda rada pokazala se kao izuzetno korisna. Time direktno utičemo na kvalitet rada sa decom i razvoj amaterskog pozorišta. Ovo je ulaganje koje dugoročno donosi rezultate.

9. Uvođenje bioskopskog e-sistema će biti završeno uporedo sa završetkom radova na obnovi sale. Šta očekujete?
Uvođenjem bioskopskog e-sistema Pećinci su ponovo dobili bioskop. Film je umetnost koja je nedostajala našem kulturnom životu i očekujemo da će interesovanje publike biti veliko. Time ćemo otvoriti prostor za filmske programe za decu, mlade i odrasle. Želimo da bioskop postane novo mesto susreta i okupljanja.

10. Obnova sale Kulturnog centra je u toku. Šta građani mogu da očekuju po njenom završetku?
Obnova sale predstavlja najveću investiciju u istoriji naše ustanove i u završnoj je fazi. Reč je o ulaganju od oreko 40 miliona dinara koje će doneti savremenu, funkcionalnu i tehnički unapređenu salu. Time ćemo stvoriti znatno bolje uslove za publiku i umetnike. Siguran sam da će obnovljeni Kulturni centar biti ponos cele zajednice.

Kulturni centar „Pećinci“ je na početku 2026. godine jasno pozicioniran kao ustanova koja uspešno spaja tradiciju i savremene kulturne tokove. Realizovani projekti, snažan fokus na decu i mlade, kao i značajna infrastrukturna ulaganja potvrđuju da kultura u Pećincima ima stabilan i održiv razvoj. Iako obnova sale još traje, jasno je da je pred ovom ustanovom novo poglavlje u kome kultura ostaje dostupna, kvalitetna i bliska svakom građaninu.