U selu Prhovo, sme\u0161tenom na polovini puta izme\u0111u Beograda i Sremske Mitrovice, u prvoj polovini XIX veka podignuta je crkva posve\u0107ena Svetom Nikoli. Hram je izgra\u0111en na mestu starije crkve i pripada periodu od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata. Svojim arhitektonskim i umetni\u010dkim vrednostima svrstan je u kulturna dobra od velikog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n
Osnovu gra\u0111evine \u010dine spolja polukru\u017ena oltarska apsida, slabo nagla\u0161eni pevni\u010dki prostori i dva traveja naosa, \u0161to ukazuje na kompaktnu i racionalnu prostornu organizaciju. Uz zapadnu stranu hrama naknadno je dozidan portik sa \u010detiri stupca i lu\u010dno zavr\u0161enim prolazima, koji nagla\u0161ava ulaznu zonu i daje pro\u010delju reprezentativni karakter.<\/p>\n\n\n\n
Zapadno pro\u010delje crkve posebno je obra\u0111eno: njegov gornji deo je zatvoren i ra\u0161\u010dlanjen nizom ni\u0161a koje ponavljaju polukru\u017eni oblik prozora sa bo\u010dnih fasada. Iznad frontona, koji prati nagib dvoslivnog krova, uzdi\u017ee se zvonik, \u010dime je nagla\u0161ena vertikala zapadne fasade i vizuelni akcenat celine.<\/p>\n\n\n\n
Spoljnu dekoraciju hrama karakteri\u0161e upotreba plitkih pilastara sa profilisanim stopama i kapitelima, kao i geometrijski ornamentisano polje sme\u0161teno izme\u0111u krovnog venca i prozorskih, odnosno slepih ni\u0161a. Ovakvo re\u0161enje odra\u017eava uticaje klasicisti\u010dke arhitekture, prisutne u sakralnom graditeljstvu Srema u prvoj polovini XIX veka.<\/p>\n\n\n\n
Ikonostasna celina crkve u Prhovu ima poseban istorijski i umetni\u010dki zna\u010daj. Ikonostas prvobitnog hrama, sa ikonama Dimitrija Ba\u010devi\u0107a, kori\u0161\u0107en je i u novoj crkvi po\u010detkom XIX veka. Godine 1832. zamenjen je novom, vi\u0161espratnom ikonostasnom konstrukcijom koju je izveo poznati drvorezbar Pavle Bo\u0161njakovi\u0107, u\u010denik karlova\u010dkog majstora Marka Vujatovi\u0107a. Bogata rezbarija biljnog karaktera uokviruje ikone rumunskog slikara Georgija Bojera, nastale 1840. godine.<\/p>\n\n\n\n
Nekoliko sa\u010duvanih ikona Dimitrija Ba\u010devi\u0107a, koje su pripadale starijem prhovskom ikonostasu, danas se \u010duvaju u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, \u0161to dodatno potvr\u0111uje umetni\u010dki zna\u010daj ovog hrama u \u0161irem kontekstu srpske barokne i postbarokne umetnosti.<\/p>\n\n\n\n
Crkva Svetog Nikole u Prhovu predstavlja zna\u010dajno svedo\u010danstvo kontinuiteta sakralnog \u017eivota i umetni\u010dkih tokova u Sremu tokom XIX veka, objedinjuju\u0107i arhitektonska re\u0161enja klasicisti\u010dkog duha i vredne ikonostasne celine nastale u rasponu od poznog baroka do romanti\u010darskih tendencija sredine stole\u0107a.<\/p>\n\n\n\n