U selu Sremski Mihaljevci, sme\u0161tenom na sredokra\u0107i puta Beograd\u2013Sremska Mitrovica, u prvoj polovini XIX veka podignuta je crkva posve\u0107ena Svetom Jovanu Bogoslovu. Hram pripada periodu od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata i svrstan je u kulturna dobra od velikog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n
Crkva je jednobrodna gra\u0111evina sa polukru\u017enom oltarskom apsidom na isto\u010dnoj strani i zvonikom prizidanim uz zapadno pro\u010delje. Prostorna organizacija hrama je jasna i funkcionalna, a arhitektonska obrada fasada i enterijera odlikuje se svedeno\u0161\u0107u i umerenom dekorativno\u0161\u0107u, karakteristi\u010dnom za sakralnu arhitekturu Srema u prvoj polovini XIX veka.<\/p>\n\n\n\n
Fasade su ra\u0161\u010dlanjene plitkim pilastrima sa profilisanim kapitelima, iznad kojih se pru\u017ea potkrovni profilisani venac. Osvetljenje naosa obezbe\u0111eno je kroz dva prozorska otvora na severnoj i tri na ju\u017enoj fasadi, svi sa jednostavno profilisanim okvirima. Arhitektonska plastika je svedena i podre\u0111ena celini, bez nagla\u0161enih dekorativnih akcenata.<\/p>\n\n\n\n
Zvonik je artikulisan udvojenim plitkim pilastrima na uglovima, dok su spratovi nagla\u0161eni profilisanim kordonskim vencima. Zapadno pro\u010delje zvonika flankirano je zabatom blago izvijenih linija, \u0161to unosi dinami\u010dniji vizuelni ritam u ina\u010de mirnu kompoziciju fasade. Prvobitni otvori u prizemlju zvonika ukra\u0161eni su jednostavnom arhitektonskom profilacijom.<\/p>\n\n\n\n
Posebnu umetni\u010dku vrednost hrama predstavlja ikonostasna celina. Klasicisti\u010dku drvorezbariju izveo je 1846. godine poznati drvorezbar Georgije Devi\u0107. Slikanje ikona povereno je Konstantinu Panteli\u0107u, koji je svoj rad zavr\u0161io 1855. godine, o \u010demu svedo\u010di njegov potpis na pole\u0111ini predstave Tajne ve\u010dere.<\/p>\n\n\n\n
Ikone u mihaljeva\u010dkom hramu spadaju me\u0111u bolja ostvarenja Konstantina Panteli\u0107a. U njima se prepoznaje uticaj slikarstva Konstantina Danila, naro\u010dito u mekoj modelaciji likova, pa\u017eljivo obra\u0111enim pejza\u017enim pozadinama i zvu\u010dnom, toplom koloritu. Ove likovne vrednosti u potpunosti su sagledane nakon konzervatorskih radova izvedenih \u0161ezdesetih godina XX veka.
Crkva Svetog Jovana Bogoslova u Sremskim Mihaljevcima predstavlja zna\u010dajan primer sakralne arhitekture i crkvenog slikarstva XIX veka u Sremu, u kojem se skladno pro\u017eimaju umereni klasicisti\u010dki arhitektonski izraz i visok domet ikonostasnog slikarstva.<\/p>\n\n\n\n