Spomen-bista se nalazi u mestu A\u0161anja i pod za\u0161titom je Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Progla\u0161ena je nepokretnim kulturnim dobrom Republike Srbije zbog svog istorijskog zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n
Vlada Obradovi\u0107 Kameni (1912\u20132. jun 1944) bio je u\u010desnik Narodnooslobodila\u010dke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Otac mu je preminuo kada je imao samo godinu dana, a sa nepunih jedanaest preselio se sa majkom u A\u0161anju, gde je radio na imu\u0107nim seoskim gazdinstvima. Od po\u010detka okupacije aktivno se borio protiv okupatorskih i kvislin\u0161kih vlasti. U jednoj neuspeloj akciji uhapsili su ga folksdoj\u010deri, ali je pobegao i vratio se u selo, gde se krio.<\/p>\n\n\n\n
Tre\u0107eg septembra 1941. godine stupio je u Posavski partizanski odred i odmah u\u010destvovao u borbama. Krajem 1942. godine sa Posavskim batljonom pre\u0161ao je u isto\u010dnu Bosnu i postao \u010dlan Saveza komunista Jugoslavije. Postao je komandir Druge vojvo\u0111anske udarne brigade i u\u010destvovao u borbama za oslobo\u0111enje Srebrenice, Vlasenice, Zvornika, kao i na Majevici i Bri\u010du. Vi\u0161e puta je ranjen, le\u010den i oporavljan u Sremu. Na jesen 1943. postao je \u010dlan Mesnog NO odbora, a kasnije komandir bataljona u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n
Svoj poslednji borbeni zadatak izvr\u0161io je 2. juna 1944. godine, kada je poginuo u borbi sa grupom Nemaca na Galovi\u010dkom kanalu, izme\u0111u Karlov\u010di\u0107a, Mihaljevaca i \u0160imanovaca. Posle njegove pogibije, jedan bataljon \u0160este vojvo\u0111anske udarne brigade nosio je njegovo ime. Za narodnog heroja progla\u0161en je 5. jula 1951. godine.<\/p>\n\n\n\n
Spomen-bista je upisana u centralni registar 27. decembra 1999. godine pod brojem ZM 59, a u registar Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture Sremska Mitrovica 6. decembra 1999. pod brojem 18.<\/p>\n\n\n\n
Vlada Obradovi\u0107-Kameni ro\u0111en je 1912. godine u selu Lipa u okolini Biha\u0107a. Kao de\u010dak, 1923. godine do\u0161ao je u Srem, u A\u0161anju, gde je \u010duvao svinje i radio kod seoskih gazda. Kada je zemlja okupirana, kao buntovan mladi\u0107 stupio je 3. septembra 1942. godine u Posavski partizanski odred. U odredu se isticao hrabro\u0161\u0107u kao pu\u0161komitraljezac. U prole\u0107e 1943. godine ranjen je u okolini Bosanske Ra\u010de i posle oporavka vratio se u A\u0161anju, koje je u to vreme bilo slobodna partizanska teritorija.<\/p>\n\n\n\n
Kada je osnovan Specijalni bataljon Glavnog \u0161taba NOV-e i PO Vojvodine, Vlada je stupio u njega kao komandir tre\u0107e \u010dete. Bataljon je u\u010destvovao u borbama protiv \u010detnika u \u0161umi Jasenska kod Kupinova i pratio vojno-politi\u010dke rukovodioce koje je Vrhovni \u0161tab uputio u Srbiju. Krajem novembra 1943. godine bataljon se vratio u Srem, a u januaru 1944. godine u\u0161ao je u sastav \u0160este Vojvo\u0111anske brigade kao Tre\u0107i bataljon.<\/p>\n\n\n\n
Spomen-bista u A\u0161anji podse\u0107a na \u017eivot, hrabrost i \u017ertvu Vlade Obradovi\u0107a Kamenog, istaknutog borca Narodnooslobodila\u010dke borbe i narodnog heroja Jugoslavije.<\/p>\n\n\n\n