Na uglu ulica Mar\u0161ala Tita i Mihaljeva\u010dke, u samom jezgru \u0160imanovaca, nalazi se izuzetno vredna ugaona ku\u0107a podignuta u prvoj polovini XIX veka. Ova reprezentativna gra\u0111evina, svrstana u kulturna dobra od velikog zna\u010daja, predstavlja redak i o\u010duvan primer klasicisti\u010dke arhitekture u naseljima Srema iz perioda od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n
Ku\u0107a je gra\u0111ena kao prizemni ugaoni objekat, pa\u017eljivo pozicioniran u odnosu na uli\u010dnu regulaciju i javni prostor trga, \u010dime je od samog nastanka imala i stambenu i javnu ulogu u \u017eivotu mesta. Arhitektonska koncepcija objekta odlikuje se jasnim klasicisti\u010dkim principima \u2013 skladnim proporcijama, mirnim ritmom otvora i uravnote\u017eenim odnosom punih i praznih povr\u0161ina, dok su fasade re\u0161ene asimetri\u010dno, u skladu sa ugaonim polo\u017eajem gra\u0111evine.<\/p>\n\n\n\n
Glavna fasada, okrenuta prema Trgu, na du\u017eem levom delu ima niz od sedam pravougaonih prozorskih otvora, dok se na kra\u0107em, ugaonom delu, nalazi otvoren trem sa tri stuba i stepeni\u0161tem koje vodi u unutra\u0161njost objekta. Fasada iz Mihaljeva\u010dke ulice kra\u0107a je i jednostavnija, sa \u010detiri prozora i tremom sa dva stuba i ogradom od kovanog gvo\u017e\u0111a, koji dodatno nagla\u0161ava reprezentativni karakter objekta.<\/p>\n\n\n\n
Dekorativna obrada obe fasade izvedena je u jedinstvenom stilskom klju\u010du. Horizontalna podela postignuta je soklom i profilisanim potkrovnim vencem, iznad kojeg se nalazi nadstre\u0161nica, dok je vertikalna podela ostvarena pilastrima sa profilisanim kapitelima. Prozorski otvori pravougaonog oblika flankirani su pilastrima, ispod kojih se pru\u017eaju profilisani banci, povezuju\u0107i fasadu u jedinstvenu celinu. Iznad prozora nalaze se pravougaona polja sa profilisanim, lu\u010dno zavr\u0161enim arhivoltama, u \u010dijim linetama su izvedene polurozete kao suptilan dekorativni akcenat.<\/p>\n\n\n\n
Ugaona ku\u0107a u \u0160imanovcima svojom arhitekturom jasno odra\u017eava procese urbanizacije i kulturne transformacije sremskih naselja u XIX veku. Kao kulturno dobro od velikog zna\u010daja, ona predstavlja va\u017ean deo graditeljskog nasle\u0111a Op\u0161tine Pe\u0107inci i svedo\u010di o vremenu u kome su se estetski ideali klasicizma prenosili i u manje varo\u0161ke sredine, oblikuju\u0107i njihov vizuelni i kulturni identitet.<\/p>\n\n\n\n