Koncertom najlepših pop-rok pesama u izvođenju Marka Mickovića Micka i njegovih muzičara, održanim u subotu, 12. septembra, u dvorištu Etno kuće „Putnik“ u Kupinovu, zvanično je završeno ovogodišnje 12. Pećinačko kulturno leto.
U prepoznatljivom ambijentu Etno kuće „Putnik“, završno veče proteklo je uz poznate domaće pop i rok pesme koje su obeležile različite generacije. Muzika, druženje i neposredan kontakt izvođača sa publikom obeležili su poslednje veče ovogodišnje manifestacije i na simboličan način spustili zavesu na letnju kulturnu sezonu u opštini Pećinci.
Po završetku koncerta, direktor Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodan Stanković uručio je prigodne poklone Marku Mickoviću Micku i muzičarima, kao znak zahvalnosti za učešće u završnom programu 12. Pećinačkog kulturnog leta.
Ovogodišnje izdanje manifestacije osmišljeno je tako da svojim programima poveže tri najveća naselja opštine Pećinci – Pećince, Šimanovce i Kupinovo. Na taj način kulturni sadržaji tokom letnjih meseci približeni su publici u različitim delovima opštine, a svako od tri mesta dobilo je svoj programski dan i prepoznatljiv sadržaj.
Pećinačko kulturno leto svečano je otvoreno 25. jula u Pećincima, program je 15. avgusta nastavljen u Šimanovcima, da bi 12. septembra manifestacija stigla u Kupinovo, gde je koncertom u dvorištu Etno kuće „Putnik“ priređena njena završnica.
Tokom ovogodišnjeg Kulturnog leta publika je imala priliku da prati raznovrsne programe koji su povezivali muziku, tradiciju, kulturno nasleđe, gastronomiju i druge oblike kulturnog stvaralaštva. Posebna pažnja bila je usmerena na sadržaje koji okupljaju različite generacije i doprinose decentralizaciji kulturnog života na teritoriji opštine.
Za dvanaest godina postojanja, „Pećinačko kulturno leto“ postalo je tradicionalna letnja manifestacija koja ne okuplja publiku samo oko kulturnih i umetničkih programa, već istovremeno afirmiše mesta, tradiciju, kulturno-istorijsko nasleđe i turističke potencijale Donjeg Srema.
Završni program u Kupinovu realizovali su Kulturni centar „Pećinci“ i Savet mesne zajednice Kupinovo, dok je generalni pokrovitelj ovogodišnjeg 12. Pećinačkog kulturnog leta Opština Pećinci.
Koncertom u Kupinovu zaokruženo je još jedno Pećinačko kulturno leto, a nakon programa održanih tokom jula, avgusta i septembra, manifestacija je ispraćena do narednog susreta sa publikom i 13. Pećinačkog kulturnog leta.
U jedinstvenom ambijentu srednjovekovne tvrđave Kupinik u Kupinovu, u subotu, 12. septembra, održan je program „Znameniti junaci Kupinika“, posvećen istaknutim ličnostima iz porodice Branković i njihovoj ulozi u političkoj, duhovnoj i kulturnoj istoriji srpskog naroda krajem 15. i početkom 16. veka.
Program je realizovan u okviru 8. festivala viteške kulture i tradicije „Dani zmajeva – Kupinik“, a predavanje je osmišljeno kao interaktivni razgovor sa publikom, čime je istorija Kupinika predstavljena ne samo kroz činjenice i datume, već pre svega kroz živote i sudbine ljudi koji su obeležili jedno od najznačajnijih razdoblja ovog srednjovekovnog utvrđenja.
Predavanju je prisustvovala i načelnica Opštinske uprave Opštine Pećinci Dragana Krstić, čime je pružena dodatna institucionalna podrška programima usmerenim na istraživanje, očuvanje i predstavljanje kulturno-istorijskog nasleđa pećinačke opštine.
Program je započeo razgovorom sa direktorom Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodanom Stankovićem, koji je predstavio ideju i razvoj projekta „Znameniti junaci Kupinika“. Novi ciklus predstavlja nastavak višegodišnjeg rada na istraživanju i popularizaciji ličnosti povezanih sa Kupinikom, nakon dva ciklusa programa „Znamenite žene Kupinika“, realizovana 2024. i 2025. godine.
„Želimo da Kupinik ne bude samo mesto na koje dolazimo da bismo videli ostatke jedne tvrđave, već prostor u kojem se istorija istražuje, tumači i prenosi novim generacijama. Nakon dva ciklusa ‘Znamenitih žena Kupinika’, bilo je prirodno da priču nastavimo predstavljanjem muškaraca iz porodice Branković koji su obeležili istoriju ovog prostora. Posebno nam je važno da mladi prepoznaju Kupinik kao deo sopstvenog kulturnog identiteta i nasleđe za čije očuvanje i oni jednog dana treba da preuzmu odgovornost“, istakao je Stanković.
O Stefanu Brankoviću govorila je prof. dr Snežana Božanić, predstavljajući njegov život u kontekstu dramatičnih političkih prilika 15. veka, njegov položaj u porodici Branković, kratkotrajnu vladavinu, progonstvo, kao i porodično i duhovno nasleđe koje je ostavio potomcima.
„Život Stefana Brankovića svedoči o jednom od najtežih perioda srpske srednjovekovne istorije, obeleženom velikim političkim lomovima i ličnim tragedijama. I pored gubitka vida, vlasti i domovine, njegova istorijska uloga nije okončana, jer se preko njegove porodice nastavlja dinastička linija Brankovića u Sremu. Upravo zato njegovu ličnost treba posmatrati i kao važnu sponu između srpske srednjovekovne državnosti i kasnije istorije Brankovića na ovim prostorima“, poručila je Božanić.
Prof. dr Svetlana Tomin predstavila je životni put Đorđa Brankovića, koji je svetovnu ulogu srpskog despota zamenio monaškim životom kao Maksim, ukazujući na prožimanje političke, diplomatske, duhovne i kulturne uloge ove značajne ličnosti.
„Đorđe Branković, odnosno potonji Maksim, izuzetna je ličnost upravo zato što u njegovom životu prepoznajemo prelazak iz svetovne u duhovnu sferu, ali ne i odustajanje od odgovornosti prema svom narodu. Njegovim zamonašenjem nije prestalo njegovo delovanje, već je ono dobilo drugačiji oblik kroz crkvenu, diplomatsku i kulturnu misiju. Zbog toga se Đorđe i Maksim ne mogu razumeti kao dve odvojene ličnosti, već kao dva lica jednog složenog istorijskog puta“, istakla je Tomin.
O Jovanu Brankoviću, poslednjem despotu iz muške loze Brankovića, govorio je arheolog Perica Odobašić, sa posebnim osvrtom na njegovu povezanost sa Kupinikom i na značaj arheoloških istraživanja za razumevanje života srednjovekovnog utvrđenja i njegovih stanovnika.
„Kupinik nam omogućava da istorijske izvore dopunimo materijalnim tragovima života ljudi koji su ovde boravili, a vreme Jovana Brankovića predstavlja jedno od najznačajnijih razdoblja za razumevanje ovog lokaliteta. Arheologija nam otkriva ono što pisani izvori često ne mogu – kako je prostor bio organizovan, kako se u njemu živelo i kakvu je funkciju utvrđenje imalo. Zato je važno da Kupinik istovremeno istražujemo, štitimo i približavamo javnosti, jer svako novo saznanje upotpunjuje priču o njegovom mestu u našoj istoriji“, rekao je Odobašić.
Posetioci su tako imali priliku da sagledaju tri različite, ali međusobno povezane životne sudbine — Stefana, Đorđa i Jovana Brankovića — i vreme u kojem je, nakon pada srednjovekovne srpske države, Srem postao jedan od prostora na kojima su nastavljeni srpski politički, duhovni i kulturni život.
Posebnu vrednost programu dao je sam prostor njegovog održavanja. O Brankovićima se govorilo neposredno uz ostatke Kupinika, utvrđenja koje je u vreme srpskih despota imalo značajno mesto u političkom i društvenom životu Srema. Tako je publika istorijske ličnosti i događaje mogla neposredno da poveže sa lokalitetom koji i danas svedoči o tom periodu.
Projekat „Znameniti junaci Kupinika“ realizuje Kulturni centar „Pećinci“, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Opštine Pećinci, u saradnji sa Zavičajnim muzejom Ruma i Muzejom Srema iz Sremske Mitrovice.
Projekat predstavlja nastavak ciklusa „Znamenite žene Kupinika“, kroz koji su tokom 2024. i 2025. godine istraživane i predstavljane žene koje su ostavile značajan trag u istoriji ovog prostora, među kojima su Barbara Frankopan, Angelina Branković i Jelena Jakšić.
Cilj novog ciklusa je da se kroz saradnju sa istoričarima, arheolozima i drugim stručnjacima nastavi istraživanje i savremenoj publici približi bogato kulturno-istorijsko nasleđe Kupinika, ali i da se, posebno kod mladih, podstaknu interesovanje za lokalnu istoriju, kritičko promišljanje prošlosti i svest o značaju očuvanja kulturnog nasleđa.
Održavanjem programa upravo na srednjovekovnoj tvrđavi napravljena je neposredna veza između istorijskih ličnosti, mesta na kojem su ostavile svoj trag i savremene publike, sa namerom da Kupinik ne ostane samo arheološki lokalitet, već da sve više postaje prostor susreta, istraživanja, obrazovanja i živog sećanja na ljude i događaje koji su oblikovali istoriju Srema i Srbije.
Kulturni centar „Pećinci“ obaveštava sve članove Likovne sekcije da sekcija počinje sa radom u sredu, 16. septembra 2026. godine, u holu Kulturnog centra „Pećinci“, sa početkom u 18.00 časova.
Rukovodilac Likovne sekcije je akademska slikarka Vesna Luković, koja će sa polaznicima raditi na razvijanju likovnog izraza, kreativnosti i upoznavanju različitih tehnika likovnog stvaralaštva.
Pohađanje Likovne sekcije je besplatno, a materijal potreban za rad polaznika obezbeđen je zahvaljujući podršci Opštine Pećinci.
Pozivaju se svi članovi sekcije da obavezno prisustvuju prvom susretu u sredu, 16. septembra, kada će, u dogovoru sa rukovodiocem, biti formirane grupe i utvrđeni termini održavanja radionica tokom nove sezone.
Likovna sekcija Kulturnog centra „Pećinci“ namenjena je deci i mladima zainteresovanim za crtanje, slikanje i druge oblike likovnog stvaralaštva.
Sreda, 16. septembar 2026. godine 18.00 časova Hol Kulturnog centra „Pećinci“ Pohađanje i materijal za rad su besplatni
Dobro došli u novu sezonu Likovne sekcije Kulturnog centra „Pećinci“!
Kulturni centar „Pećinci“ obaveštava decu i mlade, članove mlađe i starije grupe Dramske sekcije, da sekcija počinje sa radom u nedelju, 6. septembra 2026. godine, u prostorijama Kulturnog centra u Pećincima.
Prvi susreti u novoj sezoni biće održani prema sledećem rasporedu:
Mlađa grupa – učenici od prvog do četvrtog razreda i mlađi od 10.30 do 12.00 časova
Starija grupa – učenici od petog do osmog razreda i stariji od 12.00 do 15.00 časova
Pohađanje Dramske sekcije Kulturnog centra „Pećinci“ je besplatno.
Polaznicima se preporučuje da na časove dolaze u laganoj i udobnoj odeći i patikama, kako bi mogli nesmetano da učestvuju u vežbama scenskog pokreta, glumačkim igrama i drugim aktivnostima. Takođe, potrebno je da sa sobom ponesu osveženje i užinu.
Kroz rad Dramske sekcije deca i mladi imaće priliku da razvijaju govor, pokret, maštu, kreativnost, samopouzdanje i sposobnost za timski rad, kao i da kroz glumačke vežbe, improvizacije i rad na predstavama upoznaju svet pozorišta.
Dobro došli u novu pozorišnu sezonu Dramske sekcije Kulturnog centra „Pećinci“!
Kulturni centar „Pećinci“ biće 2. i 3. oktobra 2026. godine domaćin stručnog skupa – simpozijuma „Scensko obrazovanje i vaspitanje – dramska kultura“, koji organizuju Savez umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine i Kulturni centar „Pećinci“. Dvodnevni program okupiće stručnjake iz različitih oblasti scenskog stvaralaštva, a prijavljivanje učesnika traje od 1. do 30. septembra.
Stručni skup biće održan u prostorijama Kulturnog centra „Pećinci“, u Ulici Slobodana Bajića broj 1, oba dana od 10.00 do 18.00 časova, sa ciljem unapređenja znanja, praktičnih veština i razmene iskustava u oblasti dramskog i scenskog stvaralaštva.
Tokom simpozijuma biće obrađene teme koje obuhvataju dramsko stvaralaštvo, rediteljski postupak, neverbalni scenski izraz, lutke na sceni, kulturu govora i vokalnu tehniku.
Predavači na stručnom skupu biće dr Miljan Vojnović, dr Marijana Prpa Fink, dr Agota Vitkai Kučera, Milica Šećerov i Emilija Mrdaković. Poseban gost simpozijuma je Predrag Moca Momčilović, predsednik Saveza umetničkog stvaralaštva amatera Vojvodine, glumac Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Program je namenjen širokom krugu učesnika koji se amaterski bave pozorištem, scenskim stvaralaštvom i obrazovanjem – rukovodiocima i članovima amaterskih pozorišta, nastavnicima, profesorima i drugim prosvetnim radnicima koji u svom radu primenjuju dramske i scenske metode, voditeljima dramskih sekcija i studija, dramskim pedagozima i pozorišnim edukatorima, pozorišnim rediteljima i glumcima, kao i studentima umetničkih, pedagoških i srodnih studijskih programa. Skup je otvoren i za sve zainteresovane koji žele da unaprede svoja znanja i praktične veštine u oblasti dramskog i scenskog stvaralaštva.
Prijavljivanje traje od 1. do 30. septembra 2026. godine, putem Google Forms obrasca: https://bit.ly/3V6yt52, a broj mesta je ograničen na 30 učesnika.
Kotizacija za učešće iznosi 5.000 dinara, dok će svi učesnici po završetku stručnog skupa dobiti sertifikat o učešću.
Za dodatne informacije zainteresovani se mogu obratiti organizatorima putem elektronske pošte (savezamv@gmail.com).
Kulturni centar „Pećinci“ i ove jeseni okupiće najmlađe muzičke talente sa teritorije pećinačke opštine na Dečjem muzičkom festivalu „Mini-tini fest“, koji ove godine obeležava značajan jubilej – 20. izdanje festivala.
Jubilarni „Mini-tini fest“ biće održan u petak, 30. oktobra 2026. godine, u 18.00 časova, u sali Kulturnog centra „Pećinci“ u Pećincima, kada će se publici predstaviti 20 finalista sa originalnim festivalskim kompozicijama. Festival je namenjen učenicima osnovnih škola sa teritorije opštine Pećinci, koji se takmiče u dve uzrasne kategorije – Mini, za učenike od prvog do petog razreda, i Tini, za učenike od šestog do osmog razreda.
Za prvi krug audicije kandidati ne treba da pripremaju pesmu po sopstvenom izboru.
Cilj prve audicije je da stručni tim kroz jednostavne muzičke i vokalne zadatke upozna muzičke i vokalne predispozicije svakog deteta. Proveravaće se muzički sluh i intonacija, osećaj za ritam i tempo, muzička memorija, glasovni raspon i vokalne karakteristike kandidata.
PRVA AUDICIJA 23. SEPTEMBRA
Prvi krug audicije biće održan u sredu, 23. septembra 2026. godine, obilaskom sve tri osnovne škole, prema sledećem rasporedu:
10.00 časova – OŠ „Dušan Vukasović Diogen“, Kupinovo 13.00 časova – OŠ „Dušan Jerković Uča“, Šimanovci 16.00 časova – OŠ „Slobodan Bajić Paja“, Pećinci, u prostoru Osnovne muzičke škole „Teodor Toša Andrejević“ u Pećincima.
Nakon prve audicije biće formiran širi izbor kandidata, a stručni tim će svakom detetu koje nastavlja takmičenje dodeliti originalnu festivalsku kompoziciju koja najviše odgovara njegovom glasu, vokalnom rasponu, muzičkim sposobnostima i afinitetu.
Na taj način deca neće sama birati pesme, već će izbor kompozicije biti prilagođen svakom kandidatu.
DRUGA AUDICIJA 30. SEPTEMBRA
Kandidati koji prođu prvi krug dobiće tekst i muzičku matricu dodeljene kompozicije i uz pomoć svojih mentora – učitelja i nastavnika muzičke kulture – za drugi krug pripremiti jednu strofu i refren pesme.
Drugi krug audicije biće održan u sredu, 30. septembra 2026. godine, ponovnim obilaskom škola prema istom rasporedu:
10.00 časova – OŠ „Dušan Vukasović Diogen“, Kupinovo 13.00 časova – OŠ „Dušan Jerković Uča“, Šimanovci 16.00 časova – OŠ „Slobodan Bajić Paja“, Pećinci, u prostoru Osnovne muzičke škole „Teodor Toša Andrejević“ u Pećincima.
Na drugoj audiciji kandidati će uz matricu izvesti pripremljenu strofu i refren, nakon čega će stručni tim izabrati 20 finalista jubilarnog „Mini-tini festa“.
Izabrani finalisti će od 1. do 29. oktobra, uz podršku svojih mentora, pripremati kompletne kompozicije za nastup na festivalu.
„Mini-tini fest“ već dve decenije pruža priliku najmlađima da naprave svoje prve muzičke i scenske korake, razvijaju talenat i samopouzdanje i predstave se publici. Poseban značaj festivala ogleda se u saradnji Kulturnog centra „Pećinci“ sa osnovnim školama, učiteljima i nastavnicima muzičke kulture, koji kao mentori prate decu tokom priprema. Ovogodišnji jubilej biće prilika ne samo za predstavljanje nove generacije mladih pevača, već i za obeležavanje 20 godina trajanja festivala posvećenog deci, muzici i negovanju mladih talenata. Organizator festivala je Kulturni centar „Pećinci“, uz podršku Opštine Pećinci i Ministarstva kulture Republike Srbije. Dodatne informacije o prijavljivanju i festivalu biće dostupne na internet prezentaciji Kulturnog centra „Pećinci“ – www.kcpecinci.rs, kao i putem zvaničnih kanala Centra na društvenim mrežama.
Kulturni centar „Pećinci“ nastavlja realizaciju jednog od svojih najznačajnijih projekata u oblasti zaštite i digitalizacije kulturnog nasleđa. Za drugu fazu projekta „Virtuelni muzej nepokretnog kulturnog nasleđa u Donjem Sremu“ obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 1.600.000,00 dinara, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, dok će projekat, kao i prethodne godine, sufinansirati Opština Pećinci.
Projekat predstavlja nastavak sistematske digitalizacije nepokretnog kulturnog nasleđa na teritoriji opštine Pećinci. Nakon uspešno realizovane prve faze, tokom koje su digitalizovana 34 kulturna dobra, u drugoj fazi biće obuhvaćeno još 36 objekata narodnog graditeljstva, građanske arhitekture i sakralnog nasleđa, čime će ukupan broj digitalizovanih lokaliteta dostići 70 od ukupno 132 planirana kulturna dobra.
Tokom realizacije biće izrađeni stručni tekstovi, profesionalne fotografije, video-zapisi, 3D modeli i virtuelne ture, koji će biti dostupni putem postojećeg virtuelnog muzeja: https://kcpecinci.rs/virtuelni-muzej/ i nacionalne platforme E-kultura. Na taj način kulturno nasleđe Donjeg Srema postaje trajno sačuvano u digitalnom obliku i dostupno građanima, učenicima, istraživačima i turistima, bez obzira na mesto u kom se nalaze.
Projekat se realizuje u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, uz učešće stručnjaka iz oblasti arheologije, zaštite kulturnog nasleđa i digitalnih tehnologija. Pored očuvanja kulturne baštine, projekat ima za cilj i razvoj kulturnog turizma, obrazovanja i naučnih istraživanja, kao i omogućavanje pristupa digitalnim kulturnim sadržajima svim kategorijama stanovništva.
Odobrena sredstva predstavljaju značajno priznanje dosadašnjim rezultatima Kulturnog centra „Pećinci“ u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i potvrđuju da je projekat prepoznat kao primer dobre prakse u očuvanju i savremenoj prezentaciji kulturnih dobara. Završetkom druge faze biće napravljen još jedan važan korak ka stvaranju prve sveobuhvatne digitalne baze nepokretnog kulturnog nasleđa Donjeg Srema, koja će predstavljati dragocen resurs za sadašnje i buduće generacije.
Kulturni centar „Pećinci“ nastavlja da razvija i obogaćuje kulturnu ponudu opštine kroz deset novih projekata koji će tokom narednog perioda doneti raznovrsne sadržaje namenjene deci, mladima i odrasloj publici. Novi programski ciklus obuhvata pozorište, muziku, kulturno nasleđe, digitalizaciju, likovno stvaralaštvo, edukaciju i programe koji podstiču inkluziju i dostupnost kulture.
Realizaciju projekata podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, dok će njihovo sprovođenje sufinansirati Opština Pećinci.
Posebno mesto u novom programskom ciklusu zauzimaju projekti namenjeni očuvanju i savremenoj prezentaciji kulturnog nasleđa Srema. Biće nastavljena realizacija Virtuelnog muzeja nepokretnog kulturnog nasleđa Donjeg Srema, kojim se vredno lokalno nasleđe čuva, digitalizuje i čini dostupnim široj javnosti. Istorijsko nasleđe ovog kraja biće dodatno afirmisano i kroz ciklus predavanja „Znameniti junaci Kupinika“.
Značajan deo programa posvećen je pozorišnom stvaralaštvu i razvoju nove publike. Kulturni centar će realizovati nove pozorišne sadržaje za decu i mlade, među kojima su dvojezična romska predstava „Ivica i Marica – romska bajka o preživljavanju“ i interaktivna predstava „Maslačak“. Kroz ovakve programe pozorište postaje prostor susreta, učenja, razumevanja različitosti i aktivnog učešća najmlađe publike.
Muzički život opštine biće obogaćen jubilarnim 20. Dečjim muzičkim festivalom „Mini-tini fest“, manifestacijom koja već dve decenije pruža prostor najmlađima da pokažu talenat, razvijaju ljubav prema muzici i steknu svoja prva scenska iskustva.
Nove načine približavanja muzike publici donosi i program „Zajedno u ritmu na selu – klasična muzika u popularnoj kulturi“, čiji je cilj da kvalitetni muzički sadržaji stignu i do publike van velikih kulturnih centara i da se klasična muzika predstavi na pristupačan i savremen način.
U oblasti vizuelnog stvaralaštva i kulturne edukacije biće realizovana druga faza Digitalne škole crtanja, čime se nastavlja povezivanje umetnosti, obrazovanja i savremenih tehnologija i otvara prostor za razvijanje kreativnosti kod dece i mladih.
Svi podržani projekti deo su nastojanja Kulturnog centra „Pećinci“ da kultura bude dostupna različitim generacijama i prisutna u različitim naseljima opštine, ali i da lokalno stvaralaštvo i kulturno nasleđe dobiju veću vidljivost u Sremu i šire.
„Posebno nas raduje što u naredni period ulazimo sa deset različitih programa koji kulturu posmatraju široko – od očuvanja nasleđa do savremenog pozorišta, muzike, digitalnog stvaralaštva i rada sa decom i mladima. Za nas je najvažnije da rezultat ove podrške publika oseti kroz nove predstave, festivale, radionice, predavanja i druge sadržaje. Želimo da Kulturni centar bude mesto u kojem se tradicija čuva, ali i mesto u kojem nastaju nove ideje, nova dela i nova publika“, istakao je direktor Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodan Stanković.
Za realizaciju deset projekata Kulturnom centru „Pećinci“ odobreno je ukupno 3.650.000 dinara iz republičkih i pokrajinskih izvora, pri čemu je Ministarstvo kulture Republike Srbije opredelilo 1.650.000 dinara, a Pokrajinski sekretarijat 2.000.000 dinara. Uz sufinansiranje Opštine Pećinci, obezbeđuju se uslovi da planirani programi budu realizovani u punom obimu.
Podrška Opštine Pećinci posebno je značajna jer omogućava kontinuitet kulturnih programa i njihovu dostupnost stanovnicima različitih naselja. Na taj način nastavlja se sistemsko ulaganje u kulturno stvaralaštvo, očuvanje nasleđa, razvoj publike i decentralizaciju kulturnih sadržaja.
Tokom narednih meseci publiku u Pećincima i širom opštine očekuju nove pozorišne predstave, muzički programi, festivali, predavanja, radionice i digitalni sadržaji, čime Kulturni centar „Pećinci“ nastavlja da gradi raznovrstan kulturni život i stvara prostor za susret tradicije, savremenog stvaralaštva i novih generacija publike.
U okviru 12. Pećinačkog kulturnog leta, u subotu, 15. avgusta, Letnja scena u parku u Šimanovcima bila je mesto susreta dobre narodne pesme, emocija i publike različitih generacija. Na Koncertu najlepših narodnih pesama nastupio je Zoran Stanković Kiza, uz specijalnu gošću Jelenu Broćić i muzičku pratnju „Sremačke bande“.
Koncert su organizovali Kulturni centar „Pećinci“ i Savet Mesne zajednice Šimanovci, uz generalno pokroviteljstvo Opštine Pećinci.
Pre početka muzičkog programa prisutnima se obratio direktor Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodan Stanković, koji je pozdravio publiku i goste i ukazao na značaj Pećinačkog kulturnog leta kao manifestacije koja tokom letnjih meseci donosi kulturne i zabavne sadržaje u naselja pećinačke opštine i okuplja publiku različitih generacija.
Nakon uvodnog dela, scenu su preuzeli Zoran Stanković Kiza, Jelena Broćić i „Sremačka banda“, koji su publiku poveli na muzičko putovanje kroz neke od najpoznatijih narodnih pesama. Tokom večeri smenjivale su se pesme o Sremu, ljubavi, životu, majci, selu, Savi i tamburašima, a publika je brojne kompozicije pevala zajedno sa izvođačima.
Posebno mesto u repertoaru pripalo je pesmama koje nose prepoznatljiv duh Srema i Vojvodine, poput „Od Banata prema Sremu“, „Sremačke balade“, „Tamburaši, tiho svirajte“, „Sremačko je selo malo“ i „Tiho teče Sava“, dok su dobro poznate narodne kompozicije tokom večeri budile različite emocije – od nostalgije i sete do radosti i veselja.
Na programu od 25 pesama našle su se i kompozicije „Dva smo sveta“, „Priča o nama“, „Hiljadu suza, majko“, „Od života jače“, „Bele rade“, „Jedan dan života“, „Kopa cura vinograd“, „Ej, mati, mati“, „Koliba il’ dvor“ i brojne druge pesme koje već decenijama žive u muzičkom pamćenju publike.
Vrhunac večeri usledio je tokom poslednje kompozicije „Svirci moji“, kada je nebo iznad Šimanovaca obasjao svečani vatromet. Uz poslednje taktove pesme, vatromet je postao vizuelna završnica koncerta i zaokružio muzičko veče u znaku narodne pesme i zajedništva publike i izvođača.
Nakon koncerta usledilo je uručenje prigodnih poklona gostima i izvođačima. Zamenik predsednika Opštine Pećinci Zoran Vojkić uručio je poklon specijalnoj gošći Jeleni Broćić, dok je predsednik Saveta Mesne zajednice Šimanovci Aleksandar Mandić prigodan poklon uručio Zoranu Stankoviću Kizi. Direktor Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodan Stanković uručio je poklon članovima „Sremačke bande“, koji su muzički pratili koncert.
Veče je završeno zajedničkim fotografisanjem izvođača, gostiju i predstavnika organizatora, kao uspomena na još jedan program ovogodišnjeg Pećinačkog kulturnog leta.
Koncert u Šimanovcima još jednom je pokazao da narodna pesma ostaje prostor susreta generacija – da dobro poznate melodije mogu istim glasom da okupe i mlađe i starije i da letnji park, bar na jedno veče, pretvore u veliku scenu na kojoj publika nije samo posmatrač, već deo programa. Dvanaesto Pećinačko kulturno leto nastavlja se programima u naseljima pećinačke opštine, sa ciljem da kulturni, umetnički i zabavni sadržaji i tokom letnjih meseci budu dostupni što širem krugu građana.
Pećinci su 25. jula još jednom potvrdili da su mesto u kojem tradicija živi punim plućima. Mirisi domaće kuhinje, zvuci narodnih pesama, bogat folklorni program i hiljade posetilaca ispunili su centar mesta na svečanom otvaranju 12. Pećinačkog kulturnog leta, manifestacije koja već više od jedne decenije predstavlja jedan od najznačajnijih čuvara kulturnog identiteta, običaja i gastronomskog nasleđa Donjeg Srema.
Manifestaciju organizuje Kulturni centar „Pećinci“, u saradnji sa Savetom Mesne zajednice Pećinci i Udruženjem žena „Sremica“, uz generalno pokroviteljstvo Opštine Pećinci.
Već od ranih popodnevnih časova park i šetališna zona pretvoreni su u živopisnu pozornicu sremske tradicije. Vazduhom su se širili mirisi sveže pripremljenog sremskog paprikaša, domaćih kiflica, štrudli, kolača i drugih specijaliteta spravljenih po receptima naših baka, dok su narodne nošnje, zvuci tambure i folklorne igre stvarali autentičnu atmosferu koja je posetioce vratila u neka lepša i jednostavnija vremena.
Manifestaciju je obišao zamenik predsednika Opštine Pećinci Zoran Vojkić, koji je istakao da Pećinačko kulturno leto iz godine u godinu raste i postaje jedan od najznačajnijih događaja u kulturnom kalendaru opštine.
„Svake godine ova manifestacija je sve masovnija, što je nama, kao pokroviteljima, veoma značajno, jer, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, udruženja žena pripremaju razne specijalitete naših baka. Tako na jednom mestu imamo pravo bogatstvo tradicionalnog kulinarstva, dok se u parku održava takmičenje u pripremi tradicionalnog sremskog paprikaša. Ove godine imamo zaista veliki broj takmičara i svi oni na najlepši način promovišu opštinu Pećinci“, rekao je Vojkić.
Veliki broj učesnika i gostiju iz opštine Pećinci, ali i iz brojnih gradova i opština širom Srbije, još jednom je potvrdio da je Pećinačko kulturno leto odavno preraslo okvire lokalne manifestacije. Danas ono predstavlja prepoznatljiv kulturni događaj koji uspešno promoviše tradiciju, kulturno stvaralaštvo, turističke potencijale i gostoprimstvo Donjeg Srema.
Direktor Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodan Stanković naglasio je da dvanaesto izdanje manifestacije potvrđuje da su Pećinci mesto u kojem se kulturno nasleđe ne čuva samo kroz sećanje, već kroz život, zajedništvo i aktivno učešće svih generacija.
„Dvanaesta godina Pećinačkog kulturnog leta pokazuje da su Pećinci mesto u kojem se zajedništvom čuva narodna tradicija, gastronomija i bogato kulturno nasleđe ovog dela Srema. Danas imamo posetioce ne samo iz naše opštine, već i iz susednih gradova i opština, jer ljudi žele da osete miris starih poslastica i probaju tradicionalni sremski kotlić. Posebno nas raduje što možemo da saopštimo da su radovi na rekonstrukciji Kulturnog centra pri kraju i da očekujemo da ćemo već od jeseni ponovo koristiti našu centralnu ustanovu kulture“, rekao je Stanković.
Jedan od centralnih događaja manifestacije bila je tradicionalna Pećinačka kotlićijada, koja je ove godine okupila rekordnih 45 ekipa, što predstavlja najveći odziv od njenog osnivanja. U prijateljskoj atmosferi i uz mnogo kulinarskog umeća pripremani su kotlići po starim sremskim receptima, a stručni žiri imao je izuzetno težak zadatak da među brojnim vrhunskim jelima odabere najbolje.
Pobednički pehar osvojila je ekipa „Sremac“ iz Brestača, drugo mesto pripalo je ekipi „Gejmeri“ iz Ašanje, dok je treće mesto osvojila ekipa OFK „Donji Srem“ Pećinci. Pored pehara, svim učesnicima Savet Mesne zajednice Pećinci uručio je tradicionalni sač kao trajnu uspomenu na ovogodišnje druženje i učešće.
Posebne simpatije publike izazvao je scenski prikaz nekadašnjeg života u Sremu, kojim je verno dočarana tradicionalna nedeljna porodična trpeza. Mirisna domaća supa, kuvano meso sa sosom, pečenje, domaći kolači i nezaobilazna čašica rakije, uz nadahnuto kazivanje „Zdravice srpskome narodu“ u izvođenju Vanje Gajića i Lazara Ivkovića, oživeli su duh prošlih vremena i podsetili na vrednosti koje su vekovima oblikovale život u Sremu.
Autentičnost prikaza dodatno su obogatili članovi DNNT „Pećinci“, Tamara Damjanović i Marko Zeremski, izvođenjem Igara iz Srema, čime su još jednom potvrdili bogatstvo i vitalnost folklornog nasleđa ovog kraja.
Istovremeno je održana i 19. manifestacija „Kolači naših baka“, u organizaciji Udruženja žena „Sremica“, koja je okupila brojna udruženja žena iz različitih krajeva Srbije. Kroz tradicionalne poslastice, stare recepte i običaje predstavljeno je bogatstvo srpske gastronomske baštine, dok je predsednica Udruženja „Sremica“ Mara Milovanović svim učesnicama uručila zahvalnice za doprinos očuvanju tradicionalnih vrednosti.
Svečano otvaranje dodatno je oplemenio defile kulturno-umetničkih društava sa teritorije opštine Pećinci, predvođen fijakerom – jednim od najprepoznatljivijih simbola sremske ravnice. Pozdrav kočijaša Radislava Markovića, uz podignuti šešir, izazvao je snažne aplauze publike i uneo posebnu emociju u početak večeri, podsećajući na vreme kada su fijakeri bili neizostavan deo života sremskih sela.
Na video-bimu prikazan je dokumentarni film „Na pragu pet decenija postojanja“, posvećen istoriji i razvoju Kulturnog centra „Pećinci“, dok su bogat kulturno-umetnički program svojim nastupima upotpunili DNNT „Pećinci“, KUD „Kupinik“ iz Kupinova, DNNT „Iskon“ iz Šimanovaca, Folklorno društvo „Izvor“ iz Donjeg Tovarnika, KUD „Karlovčić“, veterani DNNT „Iskon“, vokalna solistkinja Jana Kovačević iz Deča, harmonikaš Saša Jovanović iz Kupinova, Etno grupa „Zlatnik“ iz Batajnice i vokalna solistkinja Aleksandra Saška Padrov iz Sremske Mitrovice.
Vrhunac večeri bio je koncert najlepših narodnih pesama u izvođenju Aleksandre Saške Padrov, koja je uz članove Narodnog orkestra RTS-a priredila program ispunjen emocijom, vrhunskim muzičkim izvođenjem i pesmama koje su zajedno pevali izvođači i publika. Koncert je još jednom potvrdio da tradicionalna muzika ima posebno mesto u srcima svih generacija.
U završnici večeri nebo iznad Pećinaca obasjao je veličanstven vatromet, simbolično zaokruživši svečanost ispunjenu ponosom, zajedništvom i radošću. Tom prilikom direktor Kulturnog centra „Pećinci“ Slobodan Stanković uručio je zahvalnice svim učesnicima i saradnicima koji su svojim trudom, talentom i posvećenošću doprineli da otvaranje 12. Pećinačkog kulturnog leta protekne dostojanstveno i na visokom organizacionom nivou.
Ovogodišnje izdanje još jednom je pokazalo da se bogatstvo jednog kraja ne meri samo njegovom istorijom, već ljudima koji svoju tradiciju svakodnevno neguju, čuvaju i sa ponosom prenose budućim generacijama. Zato Pećinačko kulturno leto danas nije samo manifestacija – ono je simbol identiteta Donjeg Srema, susret prošlosti i sadašnjosti, mesto okupljanja, prijateljstva i kulturnog dijaloga, ali i snažna potvrda da zajedništvo, kultura i tradicija predstavljaju najvrednije nasleđe koje možemo ostaviti generacijama koje dolaze.
